Fotosinteza

2500 mili­juna godina
ili 610 metara do danas

Geološko razdo­blje: Proter­o­zoik / Siderij

Stanice sve učin­ko­vi­tije razvi­jaju spos­ob­nost gener­i­ranja ener­gije iz sunčeve svjet­losti. Tije­kom mili­juna godina nastali kisik dovodi do stva­ranja soli metala u oceanima, neto­pi­vih u vodi. Tako se stva­raju golemi slojevi rude koju i dan-danas eksploatiramo.
Koncen­tra­cija željeza u vodi pada tako da nastaje slobo­dni kisik. Ali, on je otro­van: prvo veliko izumi­ranje („Velika kata­strofa kisika“) pogađa većinu vrsta. Orga­nizmi koji žive u okolišu bez kisika ostaju zaštićeni. Šire se nove vrste koje mogu podno­siti kisik ili čak iz njega dobiti puno energije.

Prvi kisik ulazi u atmos­feru, njegov se udio nepre­stano povećava. Istod­obno, udio ugljič­nog dioksida opada. Zemlju uglav­nom prekri­vaju oceani. Samo se neko­liko vulkans­kih naku­pina ili uzdignu­tih gruda zemlje (kratona) nadvija nad vodenom površinom.

Comments are closed.